ВРЕМЕ КОРОНЕ – ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ПРАВА ДЕТЕТА

Ученици наше школе  у овим неуобичајеним условима и поред редовних обавеза налазе времена и за  додатне активности. Па су тако ученице Мина Вучковић, Исидора Лазаревић, Ленка Марковић и Лара Тодосијевић за време ванредног стања спремиле текст, Дејана Алексића не тему дечијих права,  и презентовале својим вршњацимаим преко видео снимка.

 

УПИС У СРЕДЊУ ШКОЛУ – ПРЕЗЕНТАЦИЈА СРЕДЊИХ ШКОЛА

Драги осмаци,

Надам се да сви размишљате о упису у средњу школу. Ваш професионални избор је важан  јер бирајући своју професију, бирате и одређујете своју будућност. Да бисте донели праву одлуку најважније је да се руководите својим интересовањима, способностима и особинама личности.

На сајту Националне службе за запошљавање на следећем линку http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/ можете пронаћи  интерактивне упитнике професионалних интересовања, способности и особина личности. Решавајући ове упинике можете  боље сагледате да сагледате себе, а такође да се информишите о школама и образовним профилима.

Ако имате више различитих интересовања, одличан сте ђак и волите да учите, прави избор за вас је Гимназија. На тај начин четири године одлажете коначан избор професије, а стичете опште образовање и квалитетно се припремате  за студирање.

Грешке које су честе при избору средње школе, а које треба да избегнете су следеће:

  1. Идем у школу коју ће уписати мој друг или другарица.
  2. Уписаћу школу која је популарна, не узимајући у обзир своја интересовања и способности.
  3. Остварићу родитељски сан. Родитељи су имали своје жеље и амбиције, које из неког разлога нису остварили и зато ћу ја остварити њихов сан.
  4. Слушаћу старије другаре и њихова искуства у средњој школи. (То може бити неки извор информација, али су искуства субјективна и зависе од њихових интересовања и способности. Не значи да ће ваша бити иста.)

5.Послушаћу родитеље, наставнике, друга….(прикупљање савета и информација је важно, али одлука о упису треба да буде само ваша.)

  1. Имам мало бодова, па ћу се уписати тамо где могу. (И у том случају потребно је да бирате оне образовне профиле који вас занимају.)

Како бисте одговорно донели одлуку погледајте презентације о средњим школама  у Краљеву.

Остајте ми здраво,

Јелена, психолог

На следећим линковима можете погледати презентације средњих школа за упис у u 2020/2021. школску годину.

 EKONOMSKA ŠKOLA

MAŠINSKA TEHNIČKA ŠKOLA 14oktobar

ESTŠ_Nikola_Tesla_2019_2020

Umetnička škola | School оf Fine Arts | Краљево – Škola za dizajn i likovnu umetnost

ПХШ Др Ђорђе Радић

ELEKTRIČAR

ДАН ШКОЛЕ – ОШ „ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ“ КРАЉЕВО

Можда су тренутни услови у којима радимо у овој школској години утицали да Дан школе не припремимо на уобичајен начин, али свакако нису нас омели да  обележимо овај посебан Дан. Срећан празник!

 

РЕШЕЊА ТЕСТОВА СА ОНЛАЈН ПРОБНОГ ЗАВРШНОГ ИСПИТА ЗА САМОПРОЦЕНУ ЗНАЊА

На следећим линковима дата су решења тестова са онлајн пробног завршног испита за самопроцену знања:

 Uputstvo za pregledanje testa iz srpskog jezika

 Uputstvo za pregledanje testa iz matematike

 Uputstvo za pregledanje kombinovanog testa

Пробни завршни испит за ученике осмог разреда

Oнлајн пробно тестирање ће се спровести по следећем редоследу:

22. априла 2020. – тест из српског/матерњег језика
23. априла 2020. – тест из математике
24. априла 2020. – комбиновани тест

Ученицима ће сваки тест  бити доступан од 8.00 до 20.00, како би могли да му приступе у време кад технички или други организациони или породични услови то дозвољавају.

Преко платформе mojaucionica.gov.rs и налога који им је проследио одељењски старешина ученик приступа решавању тестова.
Ученик ће на почетку сваког теста бирати језик на којем ради тест.

Сваки ученик ће моћи само једном да приступи решавању теста, које ће бити временски ограничено! То значи да када ученик приступи тесту, мора и да га заврши у року предвиђеном за рад. На почетку теста, ученици ће добити обавештење о дужини трајања тестирања.

Повратну информацију о резултатима теста ученик ће моћи да види након 20h истог дана, када ће решења бити доступна, а ученик ће моћи да им приступи и анализира их. Наведено ће бити могуће логовањем на платформу са истим приступним налогом као и за решавање тестова.

Анализе задатака сва три теста ће бити емитоване и на каналу РТС 3, у суботу, 25.04.2020. године у следећим терминима:

12.00 – 12.45 АНАЛИЗА ОНЛАЈН ПРОБНОГ ЗАВРШНОГ ИСПИТА – ТЕСТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

12.45 – 13.45 АНАЛИЗА ОНЛАЈН ПРОБНОГ ЗАВРШНОГ ИСПИТА – ТЕСТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

13.45 -14.30 АНАЛИЗА ОНЛАЈН ПРОБНОГ ЗАВРШНОГ ИСПИТА – КОМБИНОВАНИ ТЕСТ

ПРОБНИ ИСПИТ

Драги осмаци,

као и сваке године, и ове године ученици осмог разреда имају прилику да полажу  пробни завршни тест. Ове године услови спровођења испита су другачији, јер се пробни тест  због целокупне ситуације спроводи он лајн. Међутим, сврха теста је иста као и претходних година, а то је стицање увида у своје знање, сагледавање сопствених јаких и слабих страна, упознавање са формама питања и начином одговарања на питања (подвуци, заокружи…), смањивање треме и стреса на завршном испиту и сл. Зато је важно да:

  • приступите тестовима самостално и без коришћења уџбеника, свезака и других извора знања.
  • ослоните се на себе и своје досада стечено знање.
  • тест вам служи само за вашу личну процену и важно је да будете искрени према себи.
  • грешке које сада уочите биће вам сјајни водичи у вашем даљем раду, а и боље је да их направите сада, него на завршном тесту.
  • уочите ваше јаке и слабе стране и порадите на овим другим.
  • пажљиво и више пута прочитајте питање или задатак.
  • дајте прецизне одговоре на питања.
  • верујте у себе и своје знање.

Сада сте у прилици да сами вреднујете своје знање. Тестови неће бити оцењени. Грешке ће вам бити одличан показатељ на чему треба да радите.

 

Остајте нам здраво,

Јелена, психолог

Вита, педагог

ИГРЕ У КРУГУ ПОРОДИЦЕ

Поздрав за све ученике, а ово што следи намењено је за оне најмлађе, кориснике продуженог боравка, мада може и за све остале.

Како би вам време што пре прошло сада када сте кући,када нема тренинга, спорта и других активности на отвореном предлажем вам неке активности и игре  које можете спровести и у кућним условима.

  • Са братом, сестром или родитељима можете играти игру ,,Видим,видим“.Игра се игра  на следећи начин: један од играча каже осталима видим, видим нешто плаво(или било која боја неког предмета за који сте се одлучили, а налази се у вашем видном пољу), остали играчи погађају предмет  који сте задали, ко погоди добија поен, а затим он наставља даље да задаје следећи појам и тако док не дођете до одређеног броја поена.
  • Следећа игра коју можете импровизовати у вашим домовима јесте одбојка. Све што вам је потребно јесте један надувани балон, две столице и једна трака коју ћете везати за столице, а која ће представљати мрежу и игра може да почне.
  • Игра ,,Вода, ваздух, земља“ игра се тако што неко од играча каже на пример земља, остали играчи морају да кажу животињу које хода по земљи или на пример  ваздух,  играчи морају да кажу животињу која се креће у ваздуху . Ко први изговори животињу  добија поен.
  • Можете ваше време искористити и за прављење лавиринта. Потребно вам је: поклопац од неке кутије за обућу,цевчице, маказе, лепак и један кликер или метални новчић, ако немате кликер. На поклопац са унутрашње стране залепићете предходно исечене цевчице  на различиту дужину правећи лавиринт, онда по лавиринту покретати кликер од старта до циља. Мерите време које вам је потребно да пређете пут од старта до циља, победник је ко  је до циља дошао за краће време.

Циљ

_______       ______              I__________

____________      ________     ________

_______          ______________I________

____________________              _______

____     I__________________          _____

________________________           _____

Старт

Можете организовати и такмичење са братом или сестром у убацивању играчака у корпу. Игра се тако што легнете на под, леђима окренути ка поду, а лицем према плафону,  изнад главе поставите празну кутију, а на месту где су вам ноге ставите што више плишаних играчака које уз помоћ ногу треба да убацуте преко главе ( као кад хоћете да урадите колут уназад) у кутију изнад главе. Побеник је онај ко је убацио више играчака у кутију  за одређено , договорено време,( један минут, два минута или већ како се договорите).

Надам се да сам да ће вам ово макар мало помоћи да испуните своје слободно време. Остајте нам здрави, лепи ,срећни и весели као до сада.

До скорог виђења и дружења поздрав од учитељице из боравка Славице Арсић

 

У СУСРЕТ ВАСКРСУ

Након седмонедељног Великог поста приближисмо се и Великом петку. То је дан страдања Христовог и смрти Његове, али и тридесет и трећи  дан наше изолације. Симболично?

У потпуном миру и тишини ишчекујући Празник над празницима (Васкрсење Христово) и у изолацији анализирајући информације које долазе до свих нас путем медија, пре свега телевизије, радија и интернета, сасвим природно се намеће неколико важних питања на које треба одговорити.

Шта је то пандемија чији смо сведоци и како је могуће да је толико изменила наш ритам живота, наше навике, приоритете и ограничила нашу слободу?

Ми смо свакако живи сведоци ове пандемије и сви говоре о томе. За почетак би требало протумачити њено значење. Реч „пандемија“ води порекло од грчких речи παν (сви) и δήμος (народ) и представља у овом случају опасну заразну болест која се шири у свету, на свим континентима и међу свима народима. Она је тако „свељудска“ и погађа све нас, без обзира на националност, религију, узраст, пол, статус у друштву итд. Вирус је жив организам, он није ни добар ни зао, он нема слободу и не може свесно да бира. Он такође гледа, као свако друго живо биће, на сваки начин да опстане, да преживи и да траје, а за такво нешто изабрао је човека као „домаћина“ у чијем телу живи и размножава се. Нажалост, овај вирус у жељи да преживи угрожава наше здравље и наш живот и зато је опасан.

Шта су медији и зашто се у свим медијима говори да останемо код куће, да држимо „дистанцу“ (удаљеност) једни од других, да сада више него икад помажемо другима, да бринемо о сопственом здрављу и здрављу наших ближњих, да је сада важно да будемо стрпљиви и пожртвовани, да се сада примерно владамо…?

Медији (телевизија, штампа, интернет, радио…) моћно су оружје и у то не треба сумњати. Они обликују „слику“ о некоме или нечему и тако битно утичу на јавно мњење (мишљење о неком значајном друштвеном питању) па самим тим утичу и на васпитање друштва „филтрирајући“ информације које долазе до крајњих прималаца. Током ове ситуације смо сви могли јасно да уочимо да постоји велики број опречних информација и оне су преплавиле телевизију, интернет, радио и штампу. Ево неколико примера: „Треба да се носе маска и рукавице…“, затим и „маска не пружа никакву заштиту…“, „овај вирус је одувек међу људима као и сезонски грип“, а онда „овај вирус је нов и непознат, али је некако успео да пређе на човека…“, „овај вирус је природан“,па „овај вирус је вештачки створен“, али и „млади су сигурни и не могу оболети од овог вируса“, потом „нико није поштеђен, ни млади ни стари…“.

Некада су наши медији били усмено предање које се преносило са колена на колено,књиге и Свето писмо, вера наша православна, лирске, епске народне песме, музика и уметност. Наши преци су расли уз оно што је селектовано као најбоље и то је опстало до дана данашњег са порукама које су универзалне  и истините.

Господ је рекао: „Спознајте истину и истина ће вас ослободити“. (Јован 8;32).

Медији би требало да буду носиоци истине. Када нису у служби правде и истине они стварају пометњу па човек постаје збуњен и уплашен. Ми, православни хришћани не треба да будемо збуњени и да се бојимо, јер је Христос рекао: „Нека се не збуњује срце ваше…“ (Јован 14;1) и „Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство“. (Лука 12;32)

Како расуђивати онда у овој ситуацији и коме веровати?

Наше образовање, духовност и  трезвеност, наша просвећеност и посвећеност су кључни „играчи“ који нам омогућавају да разликујемо добро од лошег, корисно од бескорисног и најзад истину од неистине. „Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати“. (Лука 12;2). Али медији нису са онога света, већ са овога, људи те информације креирају и прослеђују даље. Ова ситуација је зато позив и свима који креирају вести и прослеђују информације да схвате своју озбиљну улогу у животу свакога од нас.

Ми смо друштвена (социјална) бића пре свега, чезнемо за другом личношћу, а позвани смо у самоћу тј. да се удаљимо од других људи. То нас боли, кратко и јасно изречено. Међутим, болело је и Христа на Голготи када је распет, али је својом узвишеном Жртвом показао да страдање у овом свету није вечно већ привремено, да страдање које се чини из љубави према некоме (као Њега према нама) даје управо пуноћу постојања и вечни карактер нашем односу са неким.

Остајемо у нашим домовима из љубави према другима, уздржавамо се од дружења и виђања са ближњима не зато што их не волимо, већ зато што о њима бринемо не желећи да ми будемо још једна карика у овој пандемији. Неко ће рећи: „То је позив на неприродно понашање“. У посту смо драги моји, уздржавамо се од многих ствари, хране и помисли, навика, жеља и страсти, али се не уздржавамо од љубави. Волети некога не значи нужно и бити и у физичком контакту са њим. Управо наша љубав и брига надвладавају природу коју носимо и преображавају наше постојање.

Још је апостол Јован у Јеванђељу записао речи Христове: „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје“. (Јован 15; 13.)

Помало је невероватно да неко светосавском народу са таквом духовном и световном традицијом говори у медијима  „да сада више него икад  помажемо другима, да је сада важно да будемо стрпљиви и пожртвовани, да се сада примерно владамо“ и слично. Питам се да ли је ишта од светосавља остало у нама када нас већ на ово позивају? Ми сваке године славећи школску славу искрено певамо тропар (похвалну песму) светом Сави:

„Био си наставник, првопрестолник и учитељ пута, који води у живот, јер, чим си дошао, светитељу Саво, просветио си одмах своју отаџбину и препородивши је Духом Светим, засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају. Зато Те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: Умоли Христа Бога да нам дарује велику милост“.

Дакле наш пут је јасан као светосавском народу и то је пут у живот јер смо одавно просвећени и препорођени Духом Светим и то треба стално напомињати.

Стога није „сада важније него икад“, нити је „сада важно да будемо…“ како нам у медијима говоре. Зашто је сада важније него што је било пре? Када ово прође можда више неће бити важно па да се свако врати у своју љуштуру егоизма? Наши преци су делима херојским показали да су љубав и храброст увек били императиви и то не само у кризним ситуацијама, већ и у свакодневном животу. Треба достојно носити такво наслеђе.

Одувек је било важно, сада је важно и увек ће бити важно! Још пре две хиљаде година Син Божји Исус Христос је рекао:  „По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом“. (Јован 13; 35.) Одувек је било важно да „љубимо ближње као себе“ по Христовој заповести, не само сада и не само док ово траје.

Ипак стиче се утисак да нисмо тако одгојени чим се од нас сада тражи промена у понашању и размишљању. Можда сада кушамо горке плодове промашаја у нашем индивидуалном и колективном одгоју на које су медији имали јак утицај. Можда би било добро да се коначно растанемо од чувене изреке у нашем народу „без невоље нема богомоље“.

Да ли је ово Божја казна или резултат нашег лошег односа према природи?

Христос је рекао: „Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га“. (Јован 14;7)

                Бог је Личност Љубави, Он не кажњава нити жели да било ко и било шта нестане у коначном смислу. Ово је живо искуство наше вере и нашег односа са Њим. Победа Христова над смрћу то нам гарантује, јер васкрсење је победа Живота над смрћу (као што и певамо за Васкрс). Тиме Он обезбеђује живот вечни целокупној природи на челу са човеком. Васкрсење је преображај свеукупне творевине!

О нашем односу са природом не треба много говорити. Углавном су се одомаћиле у језику следеће констатације: „Одох у природу…“, „ Камповао сам у природи…“, „Природа лечи..“, „Настава у природи..“ итд. Децу учимо у школи да је „природа све што нас окружује, а шта није створио човек…“(?). Поставља се питање онда одакле човек потиче, ако не из природе и ако није њен део? Следећи поменуте реченице закључујемо да је природа „негде тамо далеко“, „изван нас“, „нешто у чему нема човека“, „нешто у чему повремено учествујемо“ и нешто „што је другачије од нас“. Онда захтевамо када деца постану одрасли и зрели људи да другачије мисле. Слично као са медијима које смо помињали раније. „Како сејемо, тако и жањемо“ драги моји.

Човек је део природе, човек јесте природа у суштини и није изван ње, надаље не може без ње. „Човек је микрокосмос у макрокосмосу“ говорили су Грци. Нажалост, мењајући своје окружење које човек види као „средство за корист“ или „полигон за експерименте“ јер је васпитан да је „природа њему у служби“, да она „није он, већ нешто друго“, он мења  природне процесе, генетску структуру живог света  и законитости природних токова. Тиме мења и себе и услове за своју егзистенцију, самим тим и страда на различите начине. Све што чинимо носи и своје последице које, колико можемо видети, могу да буду и опасне по живот.  Много дуже смо живели у складу са природом него што живимо овако „изоловани“ од ње, а уствари изоловани сами од себе и једни од других.  Свет који нас окружује је „наш дом“ и „наше тело“и то треба потенцирати.

 

Како да прославимо Васкрс и колико ће ово да траје?

Наша света Црква је дала благослов и упутство како да прославимо Васкрс. Нажалост, одвојени смо од Литургије и Причешћа, најсветијег и најважнијег догађаја у животу Цркве, а самим тим смо у немогућности да испунимо  заповест Христову: „Чините ово у мој спомен…где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима“  (Мт 18;20) и зато нам није свеједно као православним верницима. Офарбаћемо јаја данас на Велики петак, окадићемо кућу, молићемо се у нашим домовима, читаћемо Свето писмо и Псалтир…тако до самог Васкрсења Христовог. Изгледа да је то све драги моји. Са једне стране остаће жалост због оваквих околности, а са друге ишчекујемо крај свему овоме и поновном сусрету са Христом у Литургији у радости и љубави.

Нико не зна колико ће ово трајати, чак ни лекари који се боре са пандемијом. На крају крајева, то и није пресудно. Од предсудног значаја је какви ћемо бити после свега овога. Ово је као рат, а рат у „човеку буди све оно најгоре и најбоље“ како кажу наши стари. Као што је пост време покајања и преиспитивања својих мисли, речи и дела, тако и ова ситуација треба да нас подстакне да преиспитамо све у себи и све односе које имамо са ближњима, са жељом да све уредимо, да све опростимо, да све помиримо да бисмо се назвали достојнима Спаситеља нашег Исуса Христа чије Васкрсење жељно ишчекујемо!

наставник верске наставе,

Мирослав Почуча

Велики петак, године Господње 2020.

 

MAЛИ КОНКУРС

Драги ученици,

надам се да сте сви добро и да проналазите занимљиве начине да осмислите своје време. Ево још једне добре идеје!  Као што многи од вас знају, наша школа је у пројекту „Образовање за права детета“ коју спроводи Ужички центар за права детета у сарадњи са Песталоци фондацијом и невладином организацијом „Имам идеју“ коју води, наш познати песник, Дејан Алексић из Краљева.  Активности у овом пројекту су привремено обустављене, али то не значи да овај период не можемо да искористимо на паметан и креативан начин. Дејан је искористио овај период  да буде креативан и смислио је нове песме за децу. А ви имате прилику да вашу креативност изразите кроз ликовну уметност и осмислите илустрације за његове песме. Своје радове пошаљите  до 23. априла 2020. приватном поруком на сајту ОПД (Образовање за права детета).

Песме ћете моћи да прочитате на следећем линку:

Три песме о џиновима

 

Остајте ми здраво,

Јелена, психолог

МАЛА ПРОВЕРА ОПТЕРЕЋЕНОСТИ УЧЕНИКА У ПРОЦЕСУ НАСТАВЕ НА ДАЉИНУ

Поштовани ђаци и родитељи,

Надам се да сте здрави.  Највећа је од свих лудости жртвовати своје здравље, ма зашто то било.  Шта више, здрављу треба све подредити.

Молила бих вас за малу помоћ. Пред вама се налазе упитници и потребно је да одвојите само мало времена и одговорите на питања. За све нас је ово ново искуство из кога ћемо извући поуке.Упитник је отворен до четврка 16.априла 2020.године, до 16 часова када ће се упитници затворитиХвала на разумевању и сарадњи.

Вита, педагог

Упитници се налазе на овим линиковима:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLScKrPeVZm4WMx7xMTry1RGOJi5UZAI9ELxEC1yOhJ-wNXEKFw/viewform?usp=sf_link

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeij5Xt9HUxImVavyEWEUyKcI3eEeOAQz4mFBIIj-laRW0NYw/viewform?usp=sf_link