У кабинету физике, 21. фебруара 2014. године, са почетком у 12 часова организована је пројекција индијског филма „Као звезде на земљи“ , за тридесет ученика седмог и осмог разреда. Организовање пројекције подржао је Ученички Парламент у циљу развијања емпатије према ученицима са проблемима. С обзиром да је филм о дечаку који има дислексију, у средини која не зна шта је то и која нема разумевања за њега, овај филм има за циљ да упозна ученике са овим проблемом и да спречи исмевање оних који су другачији.
Пре почетка пројекције, психолог, Јелена Радосављевић је говорила о дислексији, проблему са читањем који се јавља код поједине деце, која су често натпросечно или просечно интелигентна. Ради се о деци која су паметна, али не могу да савладају оно што је осталима лако: читање и писање. Постоји велики број чувених особа са дислексијом као што су: Алберт Ајнштајн, Леонардо да Винчи, Ханс Кристијан Андерсен, Агата Кристи, Том Круз, Орландо Блум, Шер, Нелсон Рокфелер и многи други. Они су искористили своју богату имагинацију, способност замишљања слика и постали изузетни у својим областима рада. Књига „Дар Дислексије“, Рона Дејвиса, говори о томе зашто неки од најинтелигентнијих људи не могу да науче да читају и како могу да науче.
Филм „Као звезде на земљи“ говори о дечаку, који у школи муку мучи са читањем и писањем, а његови родитељи и наставници не знају шта се са њим дешава. Оптужују га да је лењ и безобразан. Наставници га често избацују са часа, јер мисле да се намерно измотава када му кажу да прочита реченицу. Родитељи га премештају у школу и Интернат, иако има само осам година и одвајање од породице му веома тешко пада. Упркос опирању, доспева у Интернат, где је веома усамљен и тужан. У новој школи, наставници су веома строги и немају нимало разумевања за његов проблем. Он престаје да говори чак и са својом породицом. Ситуација се мења када у колектив долази нов, млад наставник ликовног, који има нове, занимљивије методе рада и показује интересовање за Ишана. Од његовог друга сазнаје да се Ишан мучи са читањем и писањем, ма колико се трудио. Одлази да пронађе његове свеске и уочава грешке које прави у писању. Покушава да објасни породици његов проблем, иако отац то не прихвата. Ишан показује изузетан таленат у цртању и сликању. Нови наставник организује такмичење у цртању и сликању, где учествује цела школа. Слика која победи биће на насловној страни школског листа. Ишан побеђује на такмичењу, на изненађење целе школе први пут доживљава неко признање. Након тог признања, Ишан се поправља и у другим предметима.Филм сјајно приказује шта се дешава особама са дислексијом у школском систему.
Код нас дислексија још увек има статус „срамне тајне“ , па се мали број особа усуђује да јавно говори о свом проблему, док се у другим земљама о томе јавно говори и многе јавне личности признају да имају или да су имале тај проблем у школи. И као што каже Рон Дејвис, они нису успешни упркос дислексији, већ управо због ње, јер у основи дислексије је даровитост.
Ученици су са занимањем пратили овај филм, стекли знање о дислексији и развили способност за емпатију са особама са проблемом дислексије.
Јелена Радосављевић, психолог
Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.
